У овом другом тому, Аомаме и Тенго, стицајем необичних догађаја, потврђују своје сумње да се налазе у другом времену – у години 1Q84 – из којег не могу да се врате натраг у 1984. годину и своје реално вријеме. Њихова љубав, иако је чини само стисак руке у дјетињству, једина је истинска и права у овом роману. Она је покретач свих дешавања и јача упркос њиховој раздвојености, а они се све више приближавају једно другом.
Мураками се у овом наставку продубљено бави филозофским темама, односом добра и зла, кривице и казне и, прије свега, смислом живота, ставом према смрти, жртвовањем, али и породичним везама и неизоставно, љубављу.