„Ово је сасвим чудан свијет. Из дана у дан све је нејаснија граница докле сеже теорија, а одакле почиње стваран свијет. Шта кажеш, Тенго, како ти, као писац, дефинишеш оно што називамо стварношћу?“ – „Тамо гдје забодеш иглу и потече црвена крв, то је стварни свијет.“ Протицање крви, као једини доказ стварног свијета, прави је муракамијевски слојевити одговор на Велико питање. Роман 1Q84 је, поред осталог, и критика убрзаног темпа живота, технолошког развоја, насиља, похлепе и вјечите тежње за стицањем на глобалном и личном нивоу. Насупрот саморазарајућој брзини напретка, постоји и онај најважнији сегмент људског живота гдје, како то аутор истиче, проток времена губи значај. Изобиље тема и догађаја из прва два тома, своди се у овом трећем на љубавну причу у којој, нереално, а ипак могуће, само један додир руке не губи интензитет ужитка ни послије двадесет година одвојености. Љубав у оквиру породице заузима посебно мјесто у овом роману о отуђености, те трећи том доноси и мотив помирења са оцем, који је тако дослиједно изостајао из досадашњих Муракамијевих дјела.
